Pšenicom je u Srbiji posejano više od 600.000 hektara, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine, poručuju poljoprivredni stručnjaci, a ovakva setvena struktura svojevrsna je reakcija poljoprivrednih proizvođača na sušu koja ih je pogodila prošle sezone.
Ratari su se sada u većem procentu opredelili za kulture koje ranije, odnosno pre velikih letnjih vrućina, dospevaju za kosidbu i ostvaruju pristojnu cenu na tržištu.
Na području Šumadije pod strnim žitima je oko 30.000 ha, od toga oko 22.000 ha pod pšenicom. Praćenjem proizvodnje strnih žita koja se nalaze u različitim stadijumima, Dobrivoje Popović iz PSSS Kragujevac kaže da su agroklimatski uslovi do sada bili povoljni i obećavaju uspešan prolećni razvoj. Za sada vlage je dovoljnio, jer biljke ne zahtevaju veće količine, ali bi bilo poželjno da se obezbede rezerve, koje će im biti neohodne od marta, kada krenu faze porasta i generativne faze, koje podrazumevaju klasanje, formiranje i nalivanje zrna. Temperatura pri zemlji se ovih dana kreće oko -7 stepeni i ne škodi biljkama jer u situacijama kada nema snega sve do 14 stepeni ispod nule ne dešavaju se nikakve drastične promene u smislu oštećenja biljke, koja je klijala i nikla.
Pored strnih žita za Šumadiju je karakteristična i proizvodnja stočne hrane, a od septembra se seju uljana repica, stočni grašak, krmne kulture, lucerka i crvena detelina.