Jaja ofarbana crvenom bojom simbolizuju prolivenu Hristovu krv i novi život koji se rađa iz njegove svesne žrtve.
Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili čak uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju. U nekim krajevima je se na Veliki petak farbaju jaja i to u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.
Večernjim bogosluženjima u crkvama se obeležava vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.
Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Ovo je dan hrišćanske žalosti je i poslednji i najznačajnijih u nedelji stradanja za sav hrišćanski svet.
Prema predanju zapisanom u jevanđeljima, Isus Nazarećanin, car Judejski, umro je na krstu u „šesti čas dana“ i zavese jerusalimskog hrama precepile su se na pola, sunce se pomračilo i sva zvona su popucala. Zato u pravoslavnim hramovima na Veliki petak ne zvone zvona, već se bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.