Savremena poljoprivredna proizvodnja ima za cilj dobijanja visokih, stabilnih i tržišno konkurentnih proizvoda. Dostizanje takvih standarda nameće upotrebu pesticida jer bez njih nema visokih i stabilnih prinosa. Nažalost, upotreba pesticida dovodi i do niza neželjenih efekata.
Kao posledica toga dolazi do pojave akutnih i hroničnih trovanja kod rukovaoca, ali i pojave ostataka pesticida u hrani i vodi za piće, kontaminaciju zemljišta, pojavu rezistentnosti kod štetnih organizama, smanjenje biodiverziteta i uništavanje korisnih organizama, poput polinatora: gajenih i divljih pčela kao i bumbara. Samo pravilna aplikacija pesticida ublažiće sve ove nedaće, a ujedno daće zadovoljavajuće rezultate u očuvanju polinatora.
Važno je znati
U toku cvetanja zabranjena je primena isekticida. Aplikacija pesticida mora biti u skladu sa uputstvom navedenom na etiketi (slediti preporuke koje ukazuju na smanjenje opasnosti za pčele i druge oprašivače). Ukoliko su u zasadu u kome se planira primena insekticida prisutni korovi u cvetanju neophodno je njihovo suzbijanje. Tada insekticide treba primenjivati u jutarnjim ili večernjim satima, kada je smanjena aktivnost pčela. Takođe, treba ih primenjivati kada je vetar male brzine kako bi se sprečilo zanošenje na susedne useve ili korove koji cvetaju. Važno je znati da insekticide ne treba primenjivati ukoliko se prognoziraju niske temperature ili rosa jer u ovakvim uslovima ostaci pesticida ostaju toksični za pčele duži period. Pre primene insekticida potrebno je obavestiti lokalne pčelare jer se može desiti da u blizini parcele koja se tretira, a koja nije u fazama cvetanja nalaze košnice kao i drugi usevi koji cvetaju.
Negativan uticaj pesticida na pčele je višestruk. U pitanju je kompleksna pojava koja nameće široko sagledavanje stvari i pojava kako bi se na zadovoljavajući način razumela.
Primena insekticida, neonikotinoida je pogubna po pčele. Deluju na centralni nervni sistem insekata izazivajući dezorijentaciju, nemogućnost kretanja, letenja i na kraju uzrokuju smrt. U pitanju su sistemični insekticidi koji prodiru u biljno tkivo i kreću se kroz biljku dospevajući u svaki njen deo. Koriste se za tretiranje semena i folijarnu primenu.
Negativan uticaj ostataka neonikotinoida na pčele i druge polinatore ogleda se u ometanju procesa učenja, pamćenja i sposobnosti navigacije kod pčela, što može onesposobiti jedinke da prikupljaju hranu i ponekad ugroziti zdravlje celog društva. Ostaci ovih materija se mogu naći i u medu. Takođe, povećava se i mortalitet radilica, smanjuje imunitet društva i povećava mogućnost da košnica ostane bez matice. Pogoršavaju i ishranu i negu larvi, kao i socijalnu i prostornu dinamiku jedinki unutar košnice, ali i termoregulaciju zajednice. Dolazi i do smanjenje reprodukcionog kapaciteta, kao i do kolapsa u pčelinjim zajednicama, jer radilice napuštaju košnicu, ostavljajući kraljicu i neveliko potomstvo.
Složen fenomen, gde veliku ulogu ima i upotreba fungicida, koji se koriste tokom cvetanja voćaka i drugih biljaka, kada su pčele veoma aktivne, dovode do negativnog sinergističkog efekta u kombinaciji sa insekticidima, ili smanjuju imunitet i zdravstveno stanje pčela čineći ih osetljivijim na bolesti i patogene.
Negativan uticaj fungicida na pčele najčešće se ogleda u kontaktu sa polenom kontaminiranim fungicidima. Pčele koji su došle u dodir sa kontaminiranim polenom imaju tri puta veću šansu da se zaraze parazitima koji se povezuju sa fenomenom masovnog kolapsa pčelinjih društava. Što znači da primena fungicida ima negativan uticaj na imunitet pčela.
dipl. inž. zaštite bilja Lidija Vulović
PSSS Kragujevac