Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora. Ovaj svetac se slavi kao krsna slava u našoj zemlji.
Sveti Jovan Zlatousti, najčuveniji propovednik u istoriji Crkve i veliki reformator, patrijarh Konstantinopolja, slavi se kao krsna slava.
Učio je najpre grčku filozofiju i gnušao se na grčko mnogoboštvo. Potom je usvojio hrišćansku veru kao jedinu i celu istinu, i studirao je bogoslovlje. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletije. Po smrti roditelja zamonašio se i počeo strogo podvizavati.
Svakodnevno je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast.
Pod spletkama Patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Umro je u Jermeniji, na Krstovdan 14. septembra 407. godine.
Sv. Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome Pismu i Svetoj Liturgiji. Smatrao je da vera nije dovoljna za spasenje, jer Bog ne prisiljava već privlači one koji hoće da budu privučeni. U svojoj društvenoj etici, Sv. Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.
Njegove svete mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim (Vatikan), gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u Carigrad (Istanbul).
Kao svetitelj praznuje se 13. odnosno 26. novembra po novom kalendaru. Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara (ovi datumi praznovanja su navedeni prema crkvenom – julijanskom kalendaru).
Smatra se jednim od najučenijih svetitelja, pa bi trebalo da dan njegove slave da uzmete u ruke knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica, posebno deca i ljudi koji se još školuju.
Prema narodnim verovanjima, u nekim krajevima Srbije na taj dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer se smatra da ko prekine nit time ugrožava svoj život.