Srbija ipak pomera kazaljke

Dok je na sna­zi zakon iz 2006. godine, u našoj zemlji će se pošto­vati odluka o pro­meni zim­skog vre­mena u let­nje – 25. marta, u dva sata posle ponoći.

Kada je pro­šlog me­se­ca Evrop­ski par­la­ment do­neo re­zo­lu­ci­ju ko­jom se pred­la­že od­u­sta­ja­nje od re­ži­ma let­njeg i zim­skog ra­ču­na­nja vre­me­na, jav­nost u Sr­bi­ji oče­ki­va­la je da će i kod nas ne­ko po­kre­nu­ti slič­nu ini­ci­ja­ti­vu, ali Mi­ni­star­stvo pri­vre­de od­ba­ci­lo je ta­kvu mo­guć­nost. Sa­op­šti­lo je da na osno­vu Za­ko­na o ra­ču­na­nju vre­me­na, let­nje ra­ču­na­nje vre­me­na u 2018. go­di­ni po­či­nje 25. mar­ta, u dva sa­ta po­sle po­no­ći. „Ta­ko će se, po­me­ra­njem za je­dan čas una­pred, vre­me u dva sa­ta ra­ču­na­ti kao tri sa­ta”, na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju. Za­kon o ra­ču­na­nju vre­me­na ob­ja­vljen je u „Slu­žbe­nom li­stu SCG” 2006. go­di­ne i pri­me­nju­je se, ka­ko nam je re­če­no u Re­pu­blič­kom se­kre­ta­ri­ja­tu za za­ko­no­dav­stvo, sve dok Na­rod­na skup­šti­na ne od­lu­či druk­či­je.

Ini­ci­ja­ti­va Evrop­skog par­la­men­ta o od­u­sta­ja­nju od re­ži­ma pro­me­ne vre­me­na usle­di­la je na­kon što je ana­li­zom utvr­đe­no da po­me­ra­nje ka­zalj­ki za je­dan sat ne­ga­tiv­no uti­če na zdra­vlje, op­šte sta­nje ljud­skog or­ga­ni­zma i bez­bed­nost u sa­o­bra­ća­ju. Ne­ke ze­mlje, ima­ju­ći u vi­du ove ana­li­ze, još ra­ni­je su do­ne­le od­lu­ku o uki­da­nju pro­me­ne vre­me­na. Ru­si­ja je ta­ko po­stu­pi­la 2011, i to na osno­vu iz­ve­šta­ja Ru­ske aka­de­mi­je me­di­cin­skih na­u­ka, ko­ji je uka­zao na po­rast bro­ja sr­ča­nih uda­ra, pa i uče­sta­li­ja sa­mo­u­bi­stva.

– Sta­ti­sti­ke po­ka­zu­ju da su tog pr­vog po­ne­delj­ka po­sle pro­me­ne vre­me­na sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će če­šće jer su lju­di, po pra­vi­lu, ne­i­spa­va­ni i sa sla­bi­jom kon­cen­tra­ci­jom – ob­ja­šnja­va prof. dr Gor­da­na De­dić, ne­u­rop­si­hi­ja­tar, psi­ho­te­ra­pe­ut na Kli­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju be­o­grad­ske VMA. Ona ka­že da se u tih ne­ko­li­ko pr­vih da­na ja­vlja­ju gla­vo­bo­lje, da mno­gi ima­ju po­vi­še­ni krv­ni pri­ti­sak, a ne­ki i sr­ča­ne smet­nje.

Sve to uti­če na pad ukup­ne pro­duk­tiv­no­sti, iako je je­dan od raz­lo­ga za uvo­đe­nje dvo­stru­kog re­ži­ma ra­ču­na­nja vre­me­na bio rast pro­iz­vod­nje i ve­ća is­ko­ri­šće­nost dnev­ne sve­tlo­sti.

Pr­va ini­ci­ja­ti­va za pro­me­nu ra­ču­na­nja vre­me­na u ve­zi je upra­vo s tim na­sto­ja­njem da vi­še ko­ri­sti­mo dnev­nu sve­tlost. Re­gi­stro­va­na je još u dru­goj po­lo­vi­ni osam­na­e­stog ve­ka, ka­da su Fran­cu­zi­ma su­ge­ri­sa­li da na taj na­čin sma­nje po­tro­šnju sve­ća za osve­tlje­nje. Pred­log su, za­be­le­že­no je, pr­vi pri­hva­ti­li Nem­ci, i to u vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta, 1916. go­di­ne, a u SAD su ne­dav­no iz­ra­ču­na­li da po­me­ra­nje ka­zalj­ki do­pri­no­si ušte­di ener­gi­je u vred­no­sti od po­la mi­li­jar­de do mi­li­jar­du do­la­ra.

U Sr­bi­ji ne­ma slič­nih pro­ce­na, je­di­no su nam iz „Elek­tro­pri­vre­de Sr­bi­je” sa­op­šti­li da se zbog pre­la­ska na let­nje ra­ču­na­nje vre­me­na naj­ve­će ušte­de u elek­trič­noj ener­gi­ji ostva­ru­ju u osve­tlje­nju, jer se sat ka­sni­je uklju­ču­je i jav­na i kuć­na ra­sve­ta. „Po­re­đe­njem ra­ni­jih po­da­ta­ka, od­no­sno po­tro­šnje u da­ni­ma pre i po­sle pre­la­ska na let­nje ra­ču­na­nje vre­me­na, pro­seč­na dnev­na ušte­da elek­trič­ne ener­gi­je na pod­ruč­ju Sr­bi­je do­sti­že oko 500.000 ki­lo­vat sa­ti, što je oko 0,4 od­sto od pro­seč­ne dnev­ne po­tro­šnje u tom pe­ri­o­du, ko­ja se kre­će oko 98 mi­li­o­na ki­lo­vat sa­ti”, sa­op­šti­li su nam iz EPS-a. Kad se ovih 0,4 od­sto dnev­ne ušte­de po­mno­ži sa 210 da­na, ko­li­ko tra­je pe­ri­od let­njeg ra­ču­na­nja vre­me­na, do­bi­ja­mo oko 85 od­sto dnev­ne po­tro­šnje stru­je. Druk­či­je re­če­no, za svih se­dam me­se­ci po­me­re­nih ka­zalj­ki za je­dan sat una­pred Sr­bi­ja ušte­di ne­što ma­nje od jed­nog da­na po­tro­šnje stru­je!

Pred­no­sti ima i u po­ljo­pri­vre­di i svim dru­gim de­lat­no­sti­ma ko­je za­vi­se od dnev­nog sve­tla, ali pro­blem je u to­me što naj­ve­ći deo sta­nov­ni­štva (osim tre­će sme­ne) po­me­ra­nje ka­zalj­ki do­ži­vlja­va kao ne­pri­jat­nost, ko­ja ima i svo­je psi­ho­so­mat­ske po­sle­di­ce.

Prof. dr Gor­da­na De­dić ka­že da rad­nom na­ro­du pre­o­sta­je da se to­kom vi­ken­da kad do­la­zi do ove pro­me­ne do­volj­no na­spa­va, i to i u su­bo­tu i u ne­de­lju, da bi­smo po­ne­de­ljak do­če­ka­li od­mor­ni i ispa­va­ni. To je ono što mo­že­mo da uči­ni­mo, ma­da je, pre­ma ne­kim is­tra­ži­va­nji­ma, ka­že pro­fe­sor­ka, or­ga­ni­zmu po­treb­no čak če­ti­ri ne­de­lje da bi se adap­ti­rao na taj je­dan sat pro­me­ne vre­me­na.

Od­lu­ka o uvo­đe­nju dvo­stru­kog vre­me­na, i u Evrop­skoj uni­ji, i kod nas, pa i u ve­ćem de­lu sve­ta, ve­ro­vat­no je do­ne­ta bez do­volj­no uvi­da u ove ne­ga­tiv­ne efek­te po zdra­vlje, ali sad oči­gled­no na­stu­pa pe­ri­od ka­da će pre­po­ru­ka Evrop­skog par­la­men­ta ipak do­ve­sti do ne­kih pro­me­na. Od ko­jih je naj­va­žni­ja pro­me­na za­ko­na.

izvor – Politika