Sjedinjene Američke Države obeležavaju danas 15-godišnjicu terorističkih napada izvedenih na današnji dan 2001. godine u kojima je poginulo gotovo 3.000 ljudi, a tim povodom je održan minut ćutanja na mestu na kojem se nekada nalazio Svetski trgovinski centar u Njujorku, javljaju agencije.
Minut ćutanja održan je u 08.46 sati po lokalnom vremenu, kada je pre tačno 15 godina prvi oteti putnički avion udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra, prenosi AFP.
Pred stotinama članova porodica žrtava i zvaničnika potom su pročitana imena skoro 3.000 ljudi koji su poginuli na današnji dan, navodi AP.
To je bio prvi od šest minuta ćutanja koji će biti održani u Njujorku, a komemoracija je planirana i u Pentagonu, u čiju je zgradu udario drugi avion, i tamo će se prisutnima obratiti američki predsednik Barak Obama.
Stotine ljudi se očekuju i na komemorativnom skupu u Memorijalnom centru u Šenksvilu u Pensilvaniji, gde se srušio treći avion u najpogubnijem terorističkom napadu na američkom tlu.
Američki predsednički kandidati Hilari Klinton i Donald Tramp napravili su privremenu pauzu u svojoj žustroj predizbornoj kampanji kako bi prisustvovali komemoraciji zajedno sa članovima porodica žrtava u Nacionalnom memorijalnom centru, koji se nalazi na mestu na kom su 11. septembra 2001. srušene dve „kule bliznakinje“.
Napadi, koje je izvela teroristička organizacija Al Kaida, počeli su udarima dva oteta aviona koji su srušili „kule bliznakinje“ posle čega je usledio udar trećeg aviona na zgradu Pentagona u Vašingtonu. Na kraju je oboren avion u Pensilvaniji. Ukupan bilans žrtava bio je 2.997 ljudi.
Među žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, od kojih je i jedan državljanin Srbije.
Nadležne službe SAD kasnije su ocenile da je „mozak“ napada bio Halid Šeik Muhamed, koji je uhvaćen u martu 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen za ratni zločin.
Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio vođa Al Kaide, Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga.
CNN: Napad na SAD spektakularna greška Bin Ladena
Iako su teroristički napadi na SAD 11. septembra imali taktički uspeh, nisu bili praćeni strateškim uspehom, te je njihov rezultat na kraju sasvim suprotan od onoga što je osnivač Al Kaide Osama bin Laden nameravao, prenosi u subotu Si-En -En na godišnjicu napada.
„Bin Laden se nadao da će napad na SAD izvršiti pritisak na lidere te zemlje da smanje podršku bliskoistočnim režimima. Verovao je da će bez takve američke podrške, arapski režimi propasti i biti zamenjeni vlašću u stilu talibana“, navodi američki medij.
Posebno, kako ističe novinar Si-En-Ena Piter Bergan, Bin Laden je hteo da izvrši pritisak na SAD da povuku svoje trupe iz Saudijske Arabije, a njegov glavni politički cilj bio je svrgavanje saudijske kraljevske porodice.
Američki medij uporedio je napade od 11. septembra sa napadom na Perl Harbor ocenivši da u u oba slučaja taktički uspeh napada nije bio praćen strateških pobedama, već potpuno suprotno.
Japanci su, kako navodi, postigli znacajnu pobedu u Perl Harboru, ali je taj napad uvukao SAD u Drugi svetski rat, dok se Japan, četiri godine kasnije, našao u ruševinama, potpuno poražen.
Slično tome, napadi Al Kaide pre 15. godina bili su veliki šok za Amerikance, ali i svet.
„Skoro 3.000 poginulih, više stotina milijardi dolara nanete štete američkoj ekonomiji, i šok jedine svetske supersile, koju je izazvala relativno mala teroristička grupa, Al Kaida“, navodi Si-En-En.
Do tada, nepijatelji SAD skoro dva veka, odnosno od kada su Britanci spalili Belu kuću 1914. godine, nisu uspeli u napadima na kontinentalni deo države.
„Dugo su dva velika okeana, Atlantik i Pacifik, štitili Ameriku od njenih neprijatelja, ali je tome došao kraj. Ipak, i pored taktičkog uspeha, napadi od 11. septembra nisu imalii strateški uspeh, i na kraju su postigli upravno suprotno od onoga što je Osama bin Laden nameravao“, navodi Si-En-En.
Američki medij, međutim, ocenjuje da postoje razlike između perioda posle Drugog svetskog rata i onog posle 11. septembra.
Dugoročna posledica Perl Harbora, kako navodi, nije bila samo odlučujuća pobeda saveznika u ratu, već i višedecenijsko američko liderstvo i dominacija.
Posle prvobitnog uspeha u Avganistanu posle napada, pobeda nije bila gotova stvar za Ameriku.
Umesto toga, americke snage su nastavile rat sa džihadističkim grupama, odnedavno i Islamskom državom, što trenutno deluje kao
kvazi-trajno stanje koje bi moglo da prevaziđe i mandat narednog predsednika SAD, navodi Si-En-En.
Kada je u Kongresu usvojeno ovlašnjenje za upotrebu vojnih snaga neposredno nakon napada 11. septembra, niko nije mogao ni da pretpostavi da će to biti osnova za američke ratove, koji su se nastavili 15 godina kasnije.
U video snimku, koji je objavljen četiri nedelje nakon napada na Njujork i Vašington, Bin Laden je rekao da „ni Amerika ni ljudi koji u njoj žive neće sanjati o bezbednosti pre nego što mi budemo živeli takav život u Palestini, i ne pre nego što sve neverničke snage ne napuste zemlju Muhameda (Saudijsku Arabiju)“.
Video nije objavljen u najsrećnijem trenutku za Bin Ladena, jer je istog dana počeo napad SAD na talibane i Al Kaidu u Avganistanu.
Dva meseca kasnije, talibani su najureni iz Avganistana, a neki od njih su pobegli u susedni Pakistan i Iran.
Bin Laden je katastrofalno loše procenio kakav će biti odgovor Amerike na napade 11. septembra, jer je živeo u zabludi da su SAD slabe.
On je u intervjuu za Si-En-En iz 1997. godine tvrdio da su SAD „zmaj od papira“, ukazujući na povlacenje iz Vijetnama ranih 1970-ih, Libana 1980-ih i Somalije 1993. godine, navodi Si-En-En.
„Neverovatno zvuči ideja da je on verovao da ce napadi na Njujork i Vašington rezultirati američkim povlačenjem s Bliskog istoka. Umesto toga, Amerika je brzinski srušila talibane i Al Kaidu u Avganistanu“, navodi taj medij.
Američko prisustvo u ovom regonu dodatno je pojačano novim bazama u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uz okupiranje teritorija Iraka i Avganistana.
„Bin Ladenova taktička pobeda tako se pretvorila u spektakularnu stratešku grešku“, navodi medij.
CIA je u međuvremenu eliminisala desetine vođa Al Kaide u napadima dronovima, a na kraju je dovela i do ubistva samog Bin Ladena, koga su pripadnici specijalnih snaga SAD ubili u Abotabadu u Pakistanu.
Al Kaida, podseća američki medij, posle toga nije izvela nijedan napad na ciljeve u Americi.
Sirijski džihadista Abu Musab al Suri, koji je Bin Ladena znao od osamdesetih godina prošlog veka, objavio je na internetu istoriju džihadistickog pokreta u kojoj je opisao stratešku katastrofu koja je zadesila Talibane i Al Kaidu posle 11. septembra.
„Amerika je uništila islamske emirate talibana u Avganistanu, koji je postao utocište za mudžahedine. Džihadisticki pokret je stekao slavu 1960-ih godina, a nastavio je da raste ’70-ih i ’80-ih, ali to je sve uništeno 11. septembra“, stoji u dokuemntu Al Surija.
Ipak, jedan od vojnih komandanata Al Kaide Saif al-Adel rekao je 2005. godine da su udari na Njujork i Vašington bili đavolski lukav plan da se isproviciraju greške SAD.
„Takvi napadi mogu nekog da nateraju na nasumične napade i isprovociraju ga da napravi ozbiljne, a nekad i fatalne greške… Prva takva reakcija je bila invazija na Avganistan“, naveo je al-Adel.
Si-En-En, međutim, ističe da ne postoje nikakvi dokazi da su Amerikanci planirali napad na Avganistan pre 11. septembra, ali navodi da je bilo grešaka.
Kada je Džordž Buš napao Irak 2003. godine, bila je to jedna od najvećih grešaka americke spoljne politike u istoriji, a najgore je što je taj napad doveo do stvaranja Al Kaide u Iraku 2004. godine, odakle je kasnije potekla Islamska država, navodi Si-En-En.
izvor – Tanjug