Naučnicima u svetu koji proučavaju koronavirus, kako bi shvatili njegovo brzo širenje i pokušali da ga zaustave, pridružuju se istraživači kragujevačkog Centra za bioinženjering. U saradnji sa Univerzitetom u Harvardu, rade na više projekata.
Na osnovu snimaka i drugih medicinskih parametara pacijenata obolelih od kovida 19, naučnici kompjuterskom simulacijom, sagledavaju različite simptome i pokušavaju da predvide tok bolesti. Na osnovu tih parametara, mogla bi da se odredi individualna terapija za svakog obolelog.
Na osnovu snimaka i drugih medicinskih parametara pacijenata obolelih od kovida 19, naučnici kompjuterskom simulacijom, sagledavaju različite simptome i pokušavaju da predvide tok bolesti. Na osnovu tih parametara, mogla bi da se odredi individualna terapija za svakog obolelog.
Koristeći algoritme koje su ranije razvili za prepoznavanje lica, na video-snimcima i fotografijama, istraživači razvijaju softver, koji na osnovu boje, otkrivana novozaražene i njihove konakate. Sličan sistem daje dobre rezulate u Kini i Južnoj Koreji.
Tijana Šuštečič, iz Centra za bionženjering, objašnjava da sistem funkcioniše na taj način što spajaju softver sa termalnom kamerom koji će pratiti temperaturu čoveka i videti, da li je on potencijalno zaražena osoba.
Softver se može povezati sa alarmom i postaviti neki prag i na osnovu te temperature, alarm se može oglasiti, na primer, iznad 37 stepeni, kaže istraživač Anđela Blagojević.
Istražuju se i nove metode testiranja na koronavirus zasovane na optomagnetskom sistemu. Dobijeni rezultati značili bi lakšu borbu sa virusom u budućnosti.
„Prednost ove metode u odnosu na pi-si-ar metode, jeste, pre svega, u brzini, i u limitu detekcije i podleže daleko manjim rizicima od kontaminacije“, kaže istraživač Marko Živić.
Naučnici i istraživači kragujevačkog Centra za bioinženjering, razvijaju i domaći respirator, koji bi se koristio u bolničkim uslovima.
Rukovodilac Centra za bioinženjering i rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović objašnjava da tako daju alat lekarima.
„Kada dođe novi pacijent, koji pod sličnim uslovima dobije slične rezultate u početku lečenja, da se zna da treba da preduzme odgovarujuće drugačije korake da ne bi došlo do nepovoljnog ishoda, odnosno do smrti“, kaže prof. dr Filipović.