Srpska pravoslavna crkva obeležava Blagovesti, praznik sećanja na susret device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je, prema Jevanđeljima, saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda.
Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Slavi se u znak sećanja na „blagu vest“, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom Svetog duha na prečistu devu“, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom“, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe, veruje se da je taj dan srećan za kalemljenje voća. Nekada se narod u selima bojao zime, sve dok taj dan ne prođe.
Dan posle praznika Blagovesti, crkva slavi Svetog arhangela Gavrila koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.