Dan posle Male Gospojine Srpska pravoslavna crkva posvetila je svetim pravednicima bogoroditeljima Joakimu i Ani iz Nazareta, roditeljima Presvete Bogorodice. Iako prazniknije obeležen crvenim slovom,u narodu su ovi svetitelji izuzetno poštovani.
Priča kaže da je sveti Joakim bio potomak cara Davida, a Ana prvosveštenika Arona. Nakon svadbe u Nazaretu njih dvoje su živeli pobožno i često odlazili u jerusalimski hram na molitvu. U braku su proveli pola veka, ali dece nisu imali. Po tadašnjem shvatanju i verovanju, to je bio veliki greh, pa su ih mnogi smatrali nedostojnima. Ipak, oni nisu gubili nadu i veru u Boga i danonoćno su se molili za čudo, da dobiju jedno dete za utehu u starosti. Posle nekog vremena molitve su im bile uslišene, pa je Ana rodila ćerkicu Mariju, majku Isusa Hrista.
Brojni običaji vezuju se za današnji praznik, koji je u crkveni kalendar upisan crnim masnim slovom, pa bi trebalo izbegavati kućne poslove.
Ovaj praznik takođe prati običaj da svako ko može da pomogne drugome treba da pripazi i da milostinju ne daje s gordošću, nego sa mišlju da je onaj kome se daje milostinja bolji od nas. U suprotnom, vrlina nije vrlina ako se pomeša s grehom.
U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se na ovaj praznik dan dele pokloni dragim osobama koji bi trebalo da budu umotani u crveni papir, ili imaju neki crveni detalj na sebi.
Na kraju, verovanje za današnji dan kaže da bi trebalo da se provede u krugu porodice, a posebno sa roditeljima. Trebalo bi da se izbegavaju svađe, jer ko se u krugu porodice posvađa na današnji dan, teraće ga maler čitave godine.