Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici na današnji dan slave praznik posvećen Aleksandru Nevskom. Pravoslavni vernici danas slave Svetog Aleksandra Nevskog, odnosno prenos njegovih moštiju. Taj dan je u pravoslavnom kalendaru obeležen crnim slovom, ali se u nekim krajevima Srbije ovaj dan obeležava i kao krsna slava.
U borbi za pravoslavlje pobedio je Šveđane na reci Nevi 15. jula 1240. godine, pa je zbog toga i nazvan Nevskim. Smatran je za velikog zaštitnika i čuvara pravoslavlja, i neustrašivog ispovednika Hristove vere. Odbio je da se pokloni tatarskim idolima, pa ga je zbog toga tatarski kan Batija veoma poštovao i uvažavao. Pred sam kraj svog ovozemaljskog života, zamonašio se i u monaštvu dobio ime Aleksij i preminuo 1. novembra 1263. godine. Sazidao je mnogobrojne crkve i učinio bezbroj milostivih dela. Prenos njegovih moštiju u grad Vladimir praznuje se 12. septembra.
Prema verovanjima, na današnji dana valja popiti čašicu rakije. Običaj je da se gosti dok su još na kućnom pragu ponude rakijom i nazdrave. Ako gosti dolaze u kuću u kojoj je danas krsna slava, treba da podignu čašu i nazdrave: „Ko slavu slavi i podiže, njega slava i ljudi pazili, slavio za mnoga ljeta i godina, sve bolje, punije i zadovoljnije!“
O čudima Aleksandra Nevskog postoje mnoge legende. Jedna od njih kaže da su se u crkvi gde je počivalo telo sveca, jedne noći sveće navodno upalile same od sebe, a dva starca izašla su iz oltara i prišla njegovom grobu, govoreći: „Aleksandre, ustani i spasi praunuka Dimitrija, koga napadaju tuđinci“. Prema priči, Aleksandar je ustao iz groba i krenuo s njima, a sve to je navodno video čovek koji brine o crkvi i o tome izvestio crkvene vlasti. Sveštenici su mošti Aleksandra Nevskog postavili u kivot i tom prilikom su bolesnici, prilazeći im s verom, dobili isceljenje. Zato se veruje da svako ko ima nekog bolesnog ili „slabog“ u porodici, mora ujutru otići u crkvu, upaliti sveću i pomoliti se ovom čudotvorcu, a da će on svakome ko mu se iskrenom molitvom obrati, pomoći.
Ruska crkva kanonizovala je Aleksandra Nevskog zbog njegovih hrišćanskih vrlina, a tokom vremena stvarale su se i priče o čudima vezanim za njegov lik. Po naređenju cara Petra Velikog, 1724. godine njegove mošti su prenete u Petrovgrad, u lavru Aleksandra Nevskog, gde i danas počivaju.