Praznik Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdan, jedan je od deset posvećenih Hristu.
Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se, po crkvenom učenju, Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje.
Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo se na nebo, čime je završio svoje delo spasenja. Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.
Čuveni Dušanov zakonik obnarodovan je 1349. na Spasovdan, na isti dan i dopunjen pet godina kasnije. Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava ali i zavetina za čitavo selo. Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Beograd je za gradsku slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio prestonicom Srbije.
Skromnom litijom oko crkve, slava je obnovljena 1992. godine. Godinu dana kasnije, ulicama Beograda prošla je spasovdanska litija, prvi put posle 46 godina.
Svečana povorna kreće ispred Crkve Svetog Vaznesenja, u Ulici admirala Geprata, a proći će ulicama Kneza Miloša, Kralja Milana,Terazijama, Kneza Mihaila, Pariskom, ulicom Kneza Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije i Dobrinjskom.
Trdicionalno, planirana su dva zaustavljanja i molitve, ispred Terazijske česme i Saborne crkve.