Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Svetog Trifuna, hrišćanskog velikomučenika iz trećeg veka, koji je u srpskom narodu poznat i kao zaštitnik vinogradara i vinara koji ga slave i kao slavu. Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog mučenika Trifuna, zaštitnika vinogradara, ali i mehandžija, pa i guščara. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom voća, posebno loze, otuda i grožđa, ali i drugih plodova.
Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska) od siromašnih roditelja, u 3. veku. U detinjstvu je čuvao je guske i, prema predanju, data mu je velika Božja blagodat – mogao je da isceljuje i ljude i stoku, ali i izgoni zle duhove. Izlečio ćerku rimskog cara Gordijana. Car je bogato nagradio Trifuna, ali darove koje je dobio razdelio je siromašnima i vratio se čuvanju gusaka. Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Sveti Trifun je prvo bio mučen, ali je po predanju sva mučenja podneo sa velikom radošću velikom, govoreći: „O, kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“ Zato su ga mučitelji posekli mačem 250. godine, kada je svetac imao samo 18 godina. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen. Ne zna se tačno kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad. Odatle je glava Svetog Trifuna doneta u Kotor, u Crkvu Svetog Trifuna.
Među srpskim narodom je Sveti Trifun veoma omiljen. Kaže se: „Na Trišindan vedro, biće suše“ ili: „Pašće kiša ο Triši, biće rodno“. Najviše ga slave vinogradari. Odlazi se danas u vinograde, orezuje i vinom zaliva po koji čokot. Veruje se da se ovim praznikom završava zima. Počinje period od četiri dana koji se zovu Trivunci.