Srpski književnik Ivo Andrić 26. oktobra 1961. dobio je „Nobelovu nagradu“ za književnost, koja mu je uručena 10. decembra u Stokholmu. Andrić je tako postao prvi Jugosloven dobitnik najprestižnije svetske nagrade za književno stvaralaštvo.
Na vest o dodeli nagrade Ivo Andrić je izjavio: „Nobelovu nagradu“ smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje“:
Dodela Nobelove nagrade za 1961. godinu svečano je uručena 10. decembra u dvorani Koncertnog doma u Stokholmu. Na svečanosti, u prisustvu kralja Gustava Adolfa VI, članova švedske vlade i 700 zvanica, o Ivi Andriću i njegovom stvaralaštvu govorio je dr Andres Esterlang :
– Andrić nosi u sebi mnogo nežnosti za ljude, ali ne uzmiče pred strahotama, niti pred nasiljem, koje pred njegovim očima, pre svega, potvrđuje stvarnost zla i postojanja. On je pisac koji je majstor jednog sasvim ličnog originalnog kruga motiva, on otvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena .
– Moja domovina je zaista mala zemlja među svetovima kako je rekao jedan naš pisac i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima , pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da odgovarajući prilog. Vaše priznanje književnosti te zemlje znači nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju.
izvor – Blic