Glavni istraživač, profesor Stanko Branković, svetski poznati autoritet za elektrohemijske procese Univerziteta Hjuston i Robles Hernandez , vanredni profesor, osvojili su Grant za stvaranje vrhunske klase magnetnih materijala u iznosu od 240.000 američkih dolara bespovratnih sredstava.
Ova vest izazvala je pažnju poznatih svetskih naučnih časopisa krajem prošle godine, o čemu je «eStvarnost» prva u Srbiji dobila te informacije. Eminentnom srpskom naučniku, Aranđelovčaninu Stanku Brankoviću, profesoru prestižnog američkog Univerziteta u Hjustonu, bespovratno je od strane SAD povereno 240.000 dolara da sa svojim timom u naredne tri godine osmisli nove elektrohemijske procese sintetizacije tankog sloja metala na drugoj podlozi, ili provodnoj površini radi modifikacije njegovih spoljašnjih svojstava, i stvaranje isplativog procesa stvaranja nove legure vrhunskog kvaliteta, koja će imati široku primenu.
Povodom dobijanja ovog Granta, Stanko Branković, profesor elektrotehnike i računarske tehnike, specijalno za «eStvarnost» kaže: -Ovo istraživanje će doneti novi način sintetizacije magnetnih materijala koristeći elektrohemijske procese, tehnohemijskog i biomolekularnog inžinjerstva. Naš cilj je da dizajniramo magnetni materijal koji će imati veoma dobra magnetna svojstva, kao što su magnetizacija zasićenja, magnetna mekoća (sposobnost da se menja smer magnetizacije na vrlo malim spoljnim poljima), a istovremeno biti u mogućnosti da podrži propustljivost i visokog električnog otpora, rekao je Branković i dodao: -Sve je to potrebno za stvaranje nove klase magnetnih materijala, koji će imati veoma male gubitke energije tokom elektromagnetne indukcije na frekvencijama visokog polja. Ovo je nastavak istraživanja magnetnih materijala koje je sproveo moj tim u poslednjih 15 godina. Istraživanja su zasnovana na dugogodišnjim idejama koje smo predložili i dokazali temeljnim radom, na osnovu čega smo dobili podršku i potvrdu industrijskih partnera.
Stanko Branković je rođen 13. marta 1969. godine Aranđelovcu, od oca Radovana i majke Draginje. Ima i starijeg brata Darka. Stanko je završio osnovnu školu i gimnaziju u Aranđelovcu. Na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu diplomirao je u redovnom roku 1994. godine na odseku za hemijsko i biohemijsko inženjerstvo. Briljantom studentu prosek ocena je bio iznad devet, što ga je svrstalo u krug najboljih akademaca u njegovoj generaciji ovog fakulteta. Kada su Jugoslaviji uvedene sankcije posle raspada zemlje, Stanko dobija priliku da piše doktorski rad na državnom Univerzitetu u Arizoni na temu Elektrohemijski rast tankih filmova koji je odbranio decembra 1999. godine.
Po odbrani doktorata, odlazi dve godine na postdoktorsko usavršavanje u nacionalnoj laboratoriji na Brukhavenu u Njujorku. Tamo je radio sa našim istaknutim naučnikom dr Radoslavom Adžićem. Posle odbrane doktorata i usavršavanja u Njujorku, zaposlio se u istraživačom centru kompanije Sigejt u Pitsburgu. Četiri godine nakon toga prelazi da radi kao profesor na univerzitet u Hjustonu u Teksasu, gde je trenutno redovni profesor na Elektrotehničkom fakultetu.
Objavio je više od sto značajnih naučnih radova uključujući šest poglavlja u raznim knjigama i edicijama i postao cenjen i planetarno priznat stručnjak u svojoj branši. Održao je više od dve stotine predavanja na stručnim simpozijumima, kongresima i vrhunskim univerzitetima.
-Glavni izazovi profesorskoga posla su vezani sa naučnoistraživačkim radom i kreiranjem novoga znanja, prenošenje znanja i uspostavljanje svetski priznatog doprinosa u svojoj oblasti. To se ogleda u kvalitetu publikacija u prestižnim žurnalima, brojem citata, brojem doktorskih i post-doktorskih saradnika, istaraživačkim fondovima koji su vam dodeljeni u otvorenom nadmetanju sa kolegama iz vaše oblasti, prestižnim nagradama i svetskom ugledu, objašnjava dr Branković sa kojim izazovima se susreće na fakultetu,
Rado se sećajući svog odrastanja u Aranđelovcu, Stanko Branković ističe da se njegova svakodnevica u Aranđelovcu nije mnogo razlikovala od svojih vršnjaka: -To je bilo vreme socijalizma i jednakosti kada manje-više nije bilo razdvajanja među decom po klasnoj osnovi. Svi smo prolazili kroz slična iksustva, nestašluke, škole itd. Drugari koji su mi bili u tim danima su i danas moji najbolji prijatelji – Zoka, Cale, Dale, Aga, Knez i Pleća. Od nastavnika srednje i osnovne škole koji su mi ostali u dragom sećanju izdvojio bih Milu Kotur (predavala srpski), Milu Milivojević (fizika) i Draganu Đorđević (engleski). Moji roditelji su bili profesori na Višoj tehnološkoj školi u Aranđelovcu, tako da sam od malih nogu pojam posla doživljavao kroz iskustvo njihovih profesorskih obaveza. Oni su se potajno nadali da ću studirati hemiju, ali sam ih, moram da priznam, razočarao i postao inženjer, otvoreno priča profesor Branković dotakavši se i studiranja u Beogradu: -Imam i lepe i ružne uspomene iz tog perioda. Što se tiče profesora koji su ostavili traga na moje poglede u životu izdvojio bih profesora Gojka Dimića (fizika) i profesora Slavka Šerbanovića (termodinamika). Već dugo živim i radim u inostranstvu tako da nisam upoznat u potpunosti sa uslovima za studiranje i naučno- istraživački rad u Srbiji. Jedno je sigurno, slaba materijalna situacija u našim naučnim institucijama ne sme da bude izgovor za nerad, apatiju i niske standarde. Mladi ljudi bi trebalo da žude za najvišim ciljevima i da se trude da stalno uče i da se usavršavaju koliko god to mogu u datim okolnostima. Ne smemo da zaboravimo da je odnos prema nauci i obrazovanju stvar kulture i civilizaciskog nivoa jednoga naroda i da to koliko su te delatnosti cenjene u našem društvu odslikava odnos prema našoj budućnosti i našoj deci.
Profesor Stanko Branković sa suprugom Tijanom ima sina Mihaila.