Nekada je u gotovo svakom srpskom selu postojalo jedno drvo –svetilište.
Takvo drvo se zvalo „zapis“, zbog toga što je na njemu bio urezan ili zapisan krst i bilo je osveštano. Drvo-zapis nalazilo se u centru sela i bilo je glavno kultno mesto. Njegova uloga posebno je istaknuta u vreme obeležavanja seoske slave –litije ili zavetine, kada su se na tom mestu okupljali seljani kao u crkvi. Ovo sećanje na prošla vremena i dalje se čuva u srcu Šumadije, Progoreoci danas slave Spasovdan, a krstonoše su obišle svih devet zapisa , koliko ih u ovom mestu ima