Za razliku od prvog paketa mera kada su pravo na ceo ili polovinu minimalca imala sva preduzeća, drugi paket državne podrške usmeren je jedan, ali ključni deo privrede.
Velika preduzeća koja su imala pravo na tri isplate po radniku, sada se nisu našla među privrednicima koji će dobiti državnu pomoć.
Prema Zakonu o računovodstvu koji je na snazi od 1. januara 2020. godine, veličina preduzeća određuje se na osnovu prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i vrednosti ukupne aktive.
Tako se u mikro pravna lica razvrstavaju svi preduzetnici i firme koje ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih ne prelazi 10, poslovni prihod 700.000 evra, a vrednost ukupne aktive 350.000 evra.
U mala pravna lica spadaju ona koja prelaze navedene granične vrednosti dva kriterijuma, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih je 50, poslovni prihod 8 miliona evra, a vrednost ukupne aktive 4 miliona evra.
Srednja pravna lica su ona koja prelaze vrednosti dva kriterijuma za mala preduzeća, ali ne prelaze granične vrednosti dva od sledećih kriterijuma: zapošljavaju do 250 radnika, ostvaruju prihod do 40 miliona evra, a vrednost ukupne aktive je 20 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Sva preduzeća koja prelaze granične vrednosti dva kriterijuma za srednja pravna lica – 250 zaposlenih, prihod od 40 miliona evra i aktiva vredna 20 miliona evra, spadaju u velika pravna lica.
Kada privrednici mogu očekivati uplatu sredstava od države?
Preduzetnici, mala i srednja preduzeća mogu da računaju na dodatnu podršku države do 10. avgusta, do kada bi trebalo da dobiju prvu tranšu najavljene novčane pomoći za isplatu zarada zaposlenima, dok bi drugi „dopunski“ minimalac bio isplaćen u septembru, najavio je ministar finansija Siniša Mali.