U Srbiji je potvrđeno 12 slučajeva zaraženih koronavirusom. Prema najnovijim podacima u svetu je zaraženo više od 119.000 ljudi. Koji su simptomi koronavirusa, koje su mere prevencije i kome da se obratite ukoliko posumnjate da ste zaraženi.
Koji su simptomi koronavirusa
Širok je spektar simptoma i mogućih posledica koje izaziva vuhanski koronavirus. Napada respiratorni sistem, a kod najvećeg broja ljudi ne izaziva simptome drugačije od obične prehlade. Prvi simptomi su povišena temperatura koja postepeno raste, kašalj i otežano disanje.
Ipak, ako dođe do komplikacija, koronaviruus izaziva jaku upalu pluća koja dovodi do otkazivanja pluća i drugih organa, a na kraju do smrti. Kako je u pitanju virusna infekcija pluća, antibiotici ne pomažu.
Najugroženije su osetljive grupe stanovnika, stariji, ljudi sa hroničnim oboljenjima i oni koji nisu na vreme počeli da se leče.
Brojevi telefona za one koji posumnjaju da su zaraženi
Ministarstvo zdravlja saopštilo je da su dostupni brojevi telefona, prema mestu prebivališta u vremenu od 08 do 22 sata, za sve one koji imaju određene simptome respiratornih infekcija, a koji su u prethodnom periodu boravili u području zahvaćenim koronavirusom, na kojima mogu dobiti sve potrebne informacije, kao i preporuke o daljem postupanju, od dežurnih epidemiologa.
Kako se navodi, u takvim slučajevima nije potrebno ići u dom zdravlja ili bolnicu, niti šetnjom i drugim aktivnostima izlagati druge građane potencijalnim rizicima, već se treba odmah obratiti dežurnom epidemiologu na neki od dostavljenih telefona.
Za bliže informacije možete kontaktirati 064 8945 235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), zatim Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“ (ul. Dr Subotića br.5, 11000 Beograd; Tel: 011 2684 566) ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj se boravi.
Načini zaštite
Pojačana i česta higijena ruku, naročito pre i posle jela i posle kijanja ili kašljanja. Pokrivanja usta i nosa prilikom kašljanja ili kijanja papirnim maramicama ili rukavom u pregibu lakta.
Ministarstvo zdravlja apeluje da ako osetite simptome ostanete kod kuće, klonite se javnih mesta, ne odlaziti na posao, u školu ili obdanište.
Ako ste doputovali iz Kine, severne Italije ili drugog žarišta kontaktirajte Ministarstvo zdravlja. U narednih 14 dana ostanite kod kuće i smanjite kontakte sa ukućanima.
Za više informacija posetite covid19.rs, posebnu stranicu ministarstva za informacije o koronavirusu.
Razlike između koronavirusa i virusa gripa
Infekcije koronavirusom i grip imaju slične simptome koji otežavaju dijagnozu. Virus gripa mnogo je češći i smrtonosniji od Kovida-19.
Glavni simptomi gripa često prate i dodatni simptomi: bolovi u mišićima i grlu, curenje nosa ili začepljen nos, kijavica, upaljeno grlo, glavobolja, umor.
Kako se utvrđuje prisustvo koronavirusa
Kovid-19 se dijagnostikuje analizom uzorka, krvi, pljuvačke ili tkiva obolelog.
Kako se leči Kovid-19
Za sada ne postoje specifični lekovi koji bi se primenjivali na ovaj virus. Primenjuje se terapija kojom se ojačava organizam, i ispituje se efikasnost postojećih antiviralnih lekova.
Prenošenje koronavirusa
Koronavirus je respiratorni virus koji se prenosi sa čoveka na čoveka kapljično. To znači da se infekcija prenosi kapima koje bolesna osoba ispušta u vazduh tokom kijanja, kašljanja i razgovora, a udiše ih druga osoba.
Prenos koronavirusa preko površina
Ako kapljice koje sadrže virus dospeju na površinu ili se šire preko kontaminiranih ruku obolelih, neko drugi se takođe može zaraziti dodirivanjem tih površina, a zatim svog lica (oči, usta, nos).
Ručke na vratima, ručice vrata lifta, ograde na stepeništu, mesta za držanje u javnom prevozu su primeri površina koje mogu biti kontaminirane. Još nije jasno koliko dugo virus može da živi na tim površinama – satima ili danima, ali najbolje je izbegavati da dodirujete te površine i pojačate higijenu ruku.
Zablude oko prevencije
Među lažne savete na koje ne bi trebalo da nasednemo, Bi-Bi-Si ubraja upotrebu nekih sredstava za koje se smatra da doprinose jačanju imuniteta.
Takvi su upotreba koloidnog srebra, za koje američki zdravstveni stručnjaci ističu da nema dokaza da ima preventivno dejstvo.
Sredstva za dezinfekciju ruku iz domaće radinosti mogu biti od pomoći kada je čišćenje površina u pitanju, ali ne i kada je reč o dezinfekciji kože ruku.
Na društvenim mrežama bezbroj je objava u kojima se beli luk predstavlja kao sredstvo za prevenciju infekcija.
Stav Svetske zdravstvene organizacije je da je u pitanju „zdrava namirnica koja može imati neka antimikrobna svojstva“. Ipak, nema dokaza da unosom belog luka čovek može da se zaštiti od koronavirusa.