Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst. O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Časni Krst na kojem je dušu ispustio sin Božiji na Golgoti, pronašla je carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu 326 godine.
Na vest da je Časni Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda, pa ga je patrijarh Makarije podigao na jedno uzvišenje.
Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. Danas se obavezno strogo posti, mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.
Ovo je i dan kada se bere i posvećuje bosiljak koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.
Održavaju se i vašari. Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina biće sušna.