Poslednjih godina gotovo je nemoguće kupiti paradajz koji ima onaj stari prepoznatljivi miris i ukus, a posledica je masovnog uzgajanja u komercijalne svrhe.
Uzgoj paradajza je fokusiran na to da plod bude što tvrđi, a samim tim otporan prilikom transporta, dok je ukus otišao u drugi plan. U tri plastenika na padinama Venčaca, u Vrbičkoj reci, Milica Ćirović, opredelila se za tri sorte paradajza, među kojima je i domaći.Ona sa ponosom ističe da je ove godine prvi put zasejala crni sitni paradajz, čiji ukus podseća na domaći.Sa sejanjem semena paradajza krenulo se 20.januara, krajem marta zasađen je rasad, a prvi plodovi ubrani su pre 20-ak dana.Zbog velikih potreba za đubrivom, prihrana se radi kroz sistem kap po kap, pa kupcima na aranđelovačkoj pijaci Milica sa sigurnošću može da potvrdi da na paradajzu koga ona proizvodi nema hemije.