Srbija deli sudbinu ostatka sveta da što su proizvodi tehnološki napredniji to uglavnom kraće traju kako bi se veštački podstakla kupovina novih, sa „revolucionarnim“ unapređenjima. Ipak, na domaćem tržištu, većina servisera ima pune ruke posla oko popravki aparata, zbog niskog standarda stanovništva. U nekim drugim uslugama, poput obućarskih popravki, više je nego jasno da izraz „nizak standard“ predstavlja puki eufemizam za sve prisutniju – bedu.
Mnoštvo ekonomskih analiza upozorava da se u savremenoj proizvodnji smišljeno prave proizvodi sa sve kraćim rokom upotrebe, kako bi se veštački podsticala potrošnja. Drugim rečima, namerno se prave jeftiniji ali zato „jednokratni“ proizvodi, da bi se potrošači primorali na kupovinu novih. U prilog tome govori i podatak da je cena industrijskog rada niža od cene usluga, odnosno da u sve automatizovanijim fabrikama pada cena proizvodnje, dok cena popravki koje obavljaju majstori stagnira.
Dalje, navode se ocene da tehnički uređaji traju dok im ne istekne garancija, a onda im otkazuje deo po deo, te se ne isplati popravljati ih. U Velikoj Britaniji su zbog toga potrošači pokrenuli peticiju s ciljem da nateraju proizvođače da objavljuju očekivani rok trajanja svojih proizvoda. Oni traže da se vlada usprotivi „planiranom zastarevanju“, a Tara Baton, koja je inicijatorka ove peticije, osnivala je “BuyMeOnce”, specijalizovani sajt na kojem se mogu pazariti proizvodi sa doživotnom garancijom.
Kod nas je Mile Todorov, vlasnik servisa tehničkih uređaja i autor nekoliko knjiga o ovoj problematici, privukao pažnju medija tvrdnjom da nijedan proizvođač bele tehnike nije održao isti kvalitet kao pre dve ili tri decenije. Evropski potrošački centar istraživao je fenomen brzog kvarenja tehnike i došao do zaključka da je rok trajanja aparata sve kraći, jer proizvođači namerno prave lošije proizvode koji su programirani da se brže kvare. Izračunali su da mašina za veš prestaje sa radom posle 2.500 pranja, televizor posle 20.000 pogledanih sati, a novi mobilni telefoni traju oko dve godine.
No, uprkos poplavi ovih “jednokratnih” uređaja na domaćem tržištu, serviseri tehničkih aparata tvrde da i dalje imaju posla. Iz kruševačkog Elgor servisa bele tehnike kažu za B&F da danas čak ima i više posla nego ranije, jer naši građani, uglavnom, nemaju finansijskih mogućnosti da stalno kupuju nove uređaje, te ih zato popravljaju. A učestalost kvarova dodatno povećava promet u servisima. „Moderni proizvodi jesu lošijeg kvaliteta nego ranije, njihove komponente su često poreklom iz Kine i drugih zemalja koje proizvode jeftine delove, i zato kraće traju. Ali ako ćemo da budemo sasvim iskreni, treba priznati da su moderni aparati mnogo jeftiniji nego što je to bila bela tehnika pre nekoliko decenija, za koju je ponekad trebalo izdvojiti po nekoliko zarada”, kažu iz ovog servisa i dodaju da njihove mušterije na popravku daju najviše velike aparate, poput veš mašina. Uređaji koje im klijenti donose uglavnom se mogu popraviti, odnosno može im se vratiti funkcionalnost, ali iskustvo zaposlenih u ovom servisu pokazuje da bela tehnika obično traje do 10 godina, a nakon toga više joj nema pomoći.
izvor – Magazin Bif
Foto – Thinkstock.com