Bitka na Mišaru je vođena između srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i turske vojske na brdu Mišar kod Šapca od 13 – 15 avgusta 1806. godine. Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka.
Kada je bosanski vezir stigao sa vojskom do Šapca, Karađorđe je već pobedio na Moravi i krenuo u Podrinje. Karađorđe je sa vojskom brzo stigao do Lajkovca, a odatle je krenuo ka šancu na Kličevcu kod Valjeva. Glavninu vojske je predao Milošu Obrenoviću da prihvati borbu sa Hadži-begom. 9. avgusta srpska vojska koja je imala između 6.000-7.000 pešaka i do 2.000 konjanika bila je na Mišaru.
Ustanici su počeli da podižu šanac između Save i Jelenačke šume. Odlučujuća bitka počela je 13. avgusta kad je Karađorđe na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške. U svakom uglu šanca je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi. Konjanici su bili podeljeni u dve grupe. Na čelu jednog krila je bio pop Luka Lazarević, a na čelu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadović. Bitka je završena velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrači sa druge strane Save su poslali u Beč vest o strašnom turskom porazu.
Jednu od najvećih pobeda protiv Turaka za vreme Prvog srpskog ustanka, srpska ustanička vojska ostvarila je u boju na Mišaru, kod Šapca, koji je trajao puna tri dana, a počeo je na današnji dan.
Srpskom vojskom komandovao je Karađorđe Petrović, a pored njega zapovednici su bili Jakov Nenadović, Miloš Obrenović, Luka Lazarević i Sima Marković.