Loš prošlogodišnji rod i relativnio niska cena kukuruza uticali su da ratari drugačije razmišljaju i seju, pa je jesenja setva obimom bila veća računajući strna žita.
Prošlogodišnja sezona setve okopavina i biljnih vrsta koje imaju vegetaciju tokom proleća i leta, imale su drastične uslove za razvoj i prinos. To je rezultiralo, smatra stručni saradnik PSSS Kragujevac Dobrivoje Popović, manjkom fizičkog obima proizvodnje po hektaru, ukupno na svim atarima. Ove jeseni optimalni uslovi za setvu su bili skoro do januara, a zasejane su veće površine pod strnim žitima, lucerkom, detelinom, krmnim biljem. Sve do danas usevi su imali idealne uslove za klijanje, nicanje i razvoj.
Proleće posle zimskih dana u martu uslovljava i celu prolećnu setvu, koja ima dve etape, kraj februara-mart i april-početak maja. Neke biljne vrste je bilo nemoguće zasejati i sada je prošao rok, kao što su jari ječam i ovas, što je uslovilo i promenu setvene strukture.
Ovih dana, tamo gde je nemoguće pripremiti zemlju za setvu, Popović savetuje da ne treba žuriti sa kukuruzom, sojom, jer je optimalan rok za setvu u Šumadiji do 25.aprila. Idealnom setvom može se smatrati i ona obavljena u prvoj dekadi maja, ukoliko su u pitanju hibridi i sorte grupe zrenja koje odgovaraju toj vegetaciji, broju dana za razvoj i zrenje.