Dok je na snazi zakon iz 2006. godine, u našoj zemlji će se poštovati odluka o promeni zimskog vremena u letnje – 25. marta, u dva sata posle ponoći.
Kada je prošlog meseca Evropski parlament doneo rezoluciju kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena, javnost u Srbiji očekivala je da će i kod nas neko pokrenuti sličnu inicijativu, ali Ministarstvo privrede odbacilo je takvu mogućnost. Saopštilo je da na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u 2018. godini počinje 25. marta, u dva sata posle ponoći. „Tako će se, pomeranjem za jedan čas unapred, vreme u dva sata računati kao tri sata”, navedeno je u saopštenju. Zakon o računanju vremena objavljen je u „Službenom listu SCG” 2006. godine i primenjuje se, kako nam je rečeno u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, sve dok Narodna skupština ne odluči drukčije.
Inicijativa Evropskog parlamenta o odustajanju od režima promene vremena usledila je nakon što je analizom utvrđeno da pomeranje kazaljki za jedan sat negativno utiče na zdravlje, opšte stanje ljudskog organizma i bezbednost u saobraćaju. Neke zemlje, imajući u vidu ove analize, još ranije su donele odluku o ukidanju promene vremena. Rusija je tako postupila 2011, i to na osnovu izveštaja Ruske akademije medicinskih nauka, koji je ukazao na porast broja srčanih udara, pa i učestalija samoubistva.
– Statistike pokazuju da su tog prvog ponedeljka posle promene vremena saobraćajne nesreće češće jer su ljudi, po pravilu, neispavani i sa slabijom koncentracijom – objašnjava prof. dr Gordana Dedić, neuropsihijatar, psihoterapeut na Klinici za psihijatriju beogradske VMA. Ona kaže da se u tih nekoliko prvih dana javljaju glavobolje, da mnogi imaju povišeni krvni pritisak, a neki i srčane smetnje.
Sve to utiče na pad ukupne produktivnosti, iako je jedan od razloga za uvođenje dvostrukog režima računanja vremena bio rast proizvodnje i veća iskorišćenost dnevne svetlosti.
Prva inicijativa za promenu računanja vremena u vezi je upravo s tim nastojanjem da više koristimo dnevnu svetlost. Registrovana je još u drugoj polovini osamnaestog veka, kada su Francuzima sugerisali da na taj način smanje potrošnju sveća za osvetljenje. Predlog su, zabeleženo je, prvi prihvatili Nemci, i to u vreme Prvog svetskog rata, 1916. godine, a u SAD su nedavno izračunali da pomeranje kazaljki doprinosi uštedi energije u vrednosti od pola milijarde do milijardu dolara.
Letnje i zimsko računanje vremena primenjuje se u oko 110 država, ali ne i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Rusiji, Belorusiji, na Islandu, kao ni u afričkim zemljama
U Srbiji nema sličnih procena, jedino su nam iz „Elektroprivrede Srbije” saopštili da se zbog prelaska na letnje računanje vremena najveće uštede u električnoj energiji ostvaruju u osvetljenju, jer se sat kasnije uključuje i javna i kućna rasveta. „Poređenjem ranijih podataka, odnosno potrošnje u danima pre i posle prelaska na letnje računanje vremena, prosečna dnevna ušteda električne energije na području Srbije dostiže oko 500.000 kilovat sati, što je oko 0,4 odsto od prosečne dnevne potrošnje u tom periodu, koja se kreće oko 98 miliona kilovat sati”, saopštili su nam iz EPS-a. Kad se ovih 0,4 odsto dnevne uštede pomnoži sa 210 dana, koliko traje period letnjeg računanja vremena, dobijamo oko 85 odsto dnevne potrošnje struje. Drukčije rečeno, za svih sedam meseci pomerenih kazaljki za jedan sat unapred Srbija uštedi nešto manje od jednog dana potrošnje struje!
Prednosti ima i u poljoprivredi i svim drugim delatnostima koje zavise od dnevnog svetla, ali problem je u tome što najveći deo stanovništva (osim treće smene) pomeranje kazaljki doživljava kao neprijatnost, koja ima i svoje psihosomatske posledice.
Prof. dr Gordana Dedić kaže da radnom narodu preostaje da se tokom vikenda kad dolazi do ove promene dovoljno naspava, i to i u subotu i u nedelju, da bismo ponedeljak dočekali odmorni i ispavani. To je ono što možemo da učinimo, mada je, prema nekim istraživanjima, kaže profesorka, organizmu potrebno čak četiri nedelje da bi se adaptirao na taj jedan sat promene vremena.
Odluka o uvođenju dvostrukog vremena, i u Evropskoj uniji, i kod nas, pa i u većem delu sveta, verovatno je doneta bez dovoljno uvida u ove negativne efekte po zdravlje, ali sad očigledno nastupa period kada će preporuka Evropskog parlamenta ipak dovesti do nekih promena. Od kojih je najvažnija promena zakona.
izvor – Politika