Rukomet je na ovim prostorima oduvek krasio obilje talenta i vrhunskih igrača koji su pronosili slavu, nekada jugoslovenskog, a sada srpskog rukometa.
Jedna od njih je i Milica Danilović, trenutno član Bekamneta Bukovička Banja iz Aranđelovca, koja je kroz dugu i uspešnu karijeru uspela da dosegne zvezdane prostore.
Rukometnu karijeru započela je kao desetogodišnja devojčica u ŽRK „Šumadija“ u Aranđelovcu. Rukomet ima dugu tradiciju u rodnom gradu tako da je bilo očekivano da se poput mnogih drugarica odluči za ovaj lep i dinamičan sport. Nakon četiri godine, ogroman talenat koji je iskazivala igrajući za matični klub u raznim selekcijama, nije ostao nezapažen. Čelnici RK „Voždovac“ iz Beograda bili su najuporniji, tako da je 1989. godine postala član ovog renomiranog kluba. Odlične partije koje je pružala u dresu Voždovca bile su najbolja preporuka za početak bogate internacionalne karijere. Prvo je usledio Vardar, zatim su se ređali: Krim, Hipobanka, Licelinden, Lajpcig, Oldenburg. Nakon uspešne karijere u Nemačkoj, igrala je 4 godine u Španiji, posle čega se odlučila za povratak u Srbiju. Prve dve godine nakon povratka bila je član kragujevačkog Radničkog, dok poslednje dve godine nastupa za klub u kojem je i započela rukometnu karijeru, danas pod imenom Bekament Bukovička Banja.
Šta je presudilo da se nakon bogate i uspešne internacionalne karijere i dvogodišnjeg boravka u Kragujevcu odlučite da zaigrate za Bekament?
- Dobila sam poziv od čelnih ljudi kluba da nakon dve godine igranja u Kragujevcu pređem u tadašnji Knjaz Miloš. Sklopile su se mnoge kockice, a pre svega mogućnost da se posle toliko godina boravka u inostranstvu vratim u svoj rodni grad. Pitala sam se i da li mogu nakon toliko godina igranja da maksimalno ispunjavam obaveze kao i uvek do tada, jer je moj životni moto da ako se nečim baviš, bavi se tako da uvek daješ maksimum od sebe. Dogovorili smo se da pokušamo bez ikakvog opterećenja i eto pokazalo se da je odluka bila dobra. Prve godine osvojili smo duplu krunu.
Obzirom da ste tokom dugogodišnje karijere bili član mnogih vrhunskih klubova, koji su organizaciono i finansijski bili na zavidnom nivou, koliko ste zadovoljni organizacijom i radom u Bekamentu?
- Neuporedivi su uslovi u inostranim klubovima i Srbiji. Obzirom na okolnosti u kojima se živi u našoj zemlji, Bekament solidno funkcioniše. Klub bogate tradicije, koji je više od dve decenije u vrhu jugoslovenskog i srpskog rukometa. Imamo dobre uslove za rad. Naravno da uvek može bolje i teba težiti tome. Bilo bi dobro da ovakvih klubova ima još.
Kakve su ambicije kluba u tekućoj takmičarskoj sezoni?
- Nakon osvajanja duple krune u predhodnoj takmičarskoj sezoni, cilj kluba je bio da i u ovoj takmičarskoj sezoni ponovi isti uspeh. Međuim, imali smo jedan nepotreban poraz zbog kojeg smo izgubili priliku da odbrnimo titulu. Sve snage smo koncentrisali na Kup, čijim osvajanjem bi donekle uspešno završili ovu sezonu.
Vaše lične ambicije ?
- Tokom cele karijere uvek sam imala ambicije i najviše ciljeve. O tome stalno govorim mlađim igračicama. Do sada sam osvojila 16 titula i u šali kažem da moram još dve da i u tom pogledu budem punoletna. Želim da igram još uvek. Motiva imam, ali na prvom mestu mi je da sačuvam zdravlje. Žao mi je što smo našom greškom ispustili priliku da odbranimo šampionsku titulu. Ali to je sve sport. Nekada pobeđuješ, ali moraš znati da podneseš i neuspeh.
Namere po završetku rukometne karijere?
- O prestanku ne razmišljam još. Kad dođe taj trenutak, odlučiću kojim putem ću dalje. Volela bi da ostanem u rukometu i da svoje ogromno iskustvo sa terena i van njega prenesem na mlađe, a i na sam klub. Nikada ne planiram toliko unapred. Sačekaću taj trenutak a vreme će samo pokazati kad je to.
Šta smatrate Vašim najvećim uspehom tokom dugogodišnje karijere?
- Pored osvojenih titula, smatram da je najveći uspeh što sam ostala čvrsto sa obe noge na zemlji. Žarko sam želela svaku titulu da osvojim, ali to me nije promenilo ni malo. Svakako da titule gode ali najvažnije u životu je ostati zdrava i normalna osoba.
Šta je bio vrhunac vaše karijere?
- Vrhunac karijere sam doživela u Licelindenu. Individualno sam najviše napredovala, a sa klubom osvojila najviše titula – 4. Bila sam najbolji strelac Lige, a proglašena i za igrača godine. U tom periodu dobila sam poziv da igram za nemačku reprezentaciju, što je bilo veliko priznanje za mene lično.
Bogata karijera, titula na pretek. Postoji li nešto za čim žalite i što niste ostvarili?
- Imala sam veoma uspešnu klupsku i reprezentativnu karijeru. Igrala na evropskim i svetskim prvenstvima, Ligu šampiona. Ostao je žal za neučešćem na Olimpijskim igrama, što je san svakog sportiste. Ali to je život. Sport mi je omogućio da vidim mnoge lepe zemlje, upoznam divne ljude, naučim strane jezike. Sve u svemu, dobila sam od sporta mnogo toga i želja mi je da po okončanju karijere jednim delom pokušam da vratim bar deo toga.
Poruka devojčicama i dečacima koji su sada desetogodišnjaci kao što ste Vi bili na početku karijere?
- Generalno, izuzetno je važno da se deca bave sportom. Naravno da im ja savetujem da izaberu rukomet, jer je to lep, atraktivan i dinamičan sport. Moraju da znaju da ako žele do nečega da dođu, da moraju uporno i vredno da rade. Talenat jeste bitan, ali rezultate donosi rad. To sam se duboko uverila tokom svoje karijere.